Top Guidelines Of YOGA

Top Guidelines Of YOGA

Blog Article

60. Religija u vreme Sudijd: prva faza sinkretizma Prihvaćeno je da se epohom Sudija naziva interval koji se proteže između ~ 1200, kada je Mojsijeva grupa pod vodstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan, do ~ 1020, kada je Saul proglašen za kralja. Sudije su bili vojni poglavari, savetnici i sudski činovnici. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam, pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. Jer Jehova se neposredno umešao u bitku. On uverava Isusa Navina: »Ne boj ih se; jer ih dadoh tebi u ruke« (Knjiga Isusa Navina 10 : eight). U stvari, Jehova baca sa neba »kamenje gadno« koje će ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga Isusa Navina ten:eleven). Posle pobede protiv Javina, kanaanskog" kralja, Devora i Varak opevaju božanski gnev: »Gospode! kad si slazio sa Sira (...) zemlja se tresijaše, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom« Knjiga o sudijama, 5 : four i dalje).

the main target is totally on the Bodily body which differs from conventional yoga, exactly where the main target is much more inward and spiritual. There are many colleges of hatha, Every with its possess one of a kind design and style and philosophy.

Patanjali laid out the basics of yoga philosophy and follow in his common textual content, the Yoga Sutras. He describes eight limbs or actions to reach the objective on the apply. Each and every limb is often a spiritual, psychological, or physical practice that builds upon one another. The limbs of your eightfold path are:

i bogova« (Teog. 886 i dalje). Zevs se, dakle, konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para. On je, pored toga, i zauvek uneo u sebe Razboritost. seven Što se tiče Atine, ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. 924). Zevs se potom oženio ti tankom Temidom (Pravičnošću), Eurinomom, Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza), i najzad Herom (Teog. 901 i dalje). Ali pre nego što se oženio Herom, on je vo'leo Demetru, koja je rodila Persefonu i Letu, majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). On je, pored toga, imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija, Europa, Semela, itd.). Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. Prisvajajući lokalne prehelenske boginje, obožavane od pradavnih vremena, Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. Naprotiv, jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč o Zevsovoj sudbini.

zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. Nastavljajući tradiciju premoderne mi, dakle, otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja. Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan; on, naime, odražava shvatanja koja su starija i od sage o Avramu. Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori bathroom (Elohim) nebo i zemlju. A zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: one—two). Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bathroom tvorac veoma je stara. 2 Međutim, tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji, mada je mit ispričan u Enuma elisu verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. (Naime, prvobitni okean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). Stvaranje u pravom smislu reči, odnosno uređenje »haosa« (tohu wa bohu), obavljeno je snagom Božje reči. On kaže: »Neka bude svjetlost«, i svetlost bi (I : 3). I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju. Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. Tijamat), pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Rečju; three two) sveta koji je »dobar«; three) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (one: 10, 21, 31, itd.

rđavih razdvajaju pre mosta, ili na samom njegovom početku. U Gathama nije poznato suđenje dušama, o kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). Uostalom, ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta, koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem, samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most, prema dosta rasprostranjenom shvatanju, širi pod nogama pravednika, a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. 112. Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog, Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predan je prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi.sixty three Ali kada je Jima počeo da izgovara laži, njegov hvarena ga je napustio, pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost.sixty four Zaratustrijanska teologija je u mitologiju o Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit, mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta.

Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene, naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. Al. Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje; božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje, odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. Ovo tumačenje su, pored ostalih, prihvatili i Vilhelm Šmit i V. Kopers (W. Koppers); za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće, ili u Gospodara životinja. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda, onakvim kakav se upražnjava, ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi; kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje, kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedem posebni oblik »sahranjivanja životinja«, što je smatrao za najstariji obred lova. Za švajcarskog naučnika, taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači; lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača F.

zemlje, i tako sve do Dela. Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu, prevashodno mediteransko drvo. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno, mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid, Aristej) bili su »Hiperborejci«, a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa here Trakijom. Ali reč je o Severu koji je, premda postupno otkrivan i istraživan, zadržao mitsku auru. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji, Didima u Kariji, Klar u Joniji, itd.

47. Sukobi božanskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane, a s druge strane, s tradicijom koju prenosi Hesiod. Prema Filonu,seventeen prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos, »Vrhovni«), koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). Ovi su opet rodili četiri sina, od kojih prvi, El (ili Kron) odgovara Kumarbiju. Posle neke svađe sa ženom, Uran pokušava da uništi svoje potomstvo, ali El iskuje testeru (ili koplje?), ubija oca i postaje vladar. 18 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu); izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbe. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ forty nine). Činjenica da Hesiod (§ 83) govori o samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran, Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« jer ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (— Alaluovu) vladavinu. Feničanska verzija mita 0 božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita, ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. Možemo pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita.

neminovnog Zevsovog pada, 21 u bližoj ili daljoj budućnosti (522, 764 i dalje). Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogućnost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (769—70). Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sačuvana, ne znamo na koji se način neprijateljstvo dveju božanskih figura okončalo njihovim pomirenjem. Ali Prometej je u Atini petog veka već imao svoj godišnji praznik; pored toga, bio je dovođen u vezu s Hefestom i sa Atenom, štaviše, možda pod uticajem nekih duhovnih pokreta kojima se oduševljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. tom II), ubrzo se počela naglašavati Zevsova mudrost i dobroćudnost. Vrhovni gospodar se pokajao ne samo tako što je postavio Krona za kralja Jeliseja, nego je oprostio i titanima. Pindar objavljuje da je »Zevs, Besmrtni, oslobodio titane« (IV Pitijska oda, 291), dok u Oslobođenom Prometeju hor čine titani oslobođeni okova.82 Podela prve životinje prinesene na žrtvu u Mekoni, s jedne je strane imala za posledicu raskid između bogova i ljudi, a s druge osudu Prometej a. Pa ipak, Zevsova srdžba izgleda preterana; jer, kao što to pokazuje Karl Mo j li,23 ova obredna podela je u skladu sa žrtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije.

stavljale sećanja neke istorijske ličnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je o dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni product. Jedna himna (Jašt 13) slavi Prorokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se Professionalširiti na sedam kontinenata« (13 : ninety five) .five Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivši njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noći, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.« 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi place i tako je začet Zaratustra. 7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar.

postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog scenarija purušamedha: ranjen kopljem i obešen o Drvo sveta tokom devet noći, Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Hâvamâl, 138). Prema Adamu de Bremu (Brème), koji je pisao u XI veku, ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet ljudi i drugih životinjskih žrtava.

Izuzev nekoliko poglavlja, u ovoj se knjizi ponavlja ono najhitnije iz predavanjâ o istoriji religije koje sam držao od 1933. do 1938. na univerzitetu u Bukureštu, na Školi visokih studija 1946. i 1948. i zatim, od 1956. na Čikaškom univerzitetu. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se, kakva god bila njihova »specijalnost«, trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge willpower. Smatram, najzad, da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom; prema tome, ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije.

Ovi apilum i muhhüm isto su što i nábiim. Kao i proroci Izrailja, oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima, čak i kada je reč o lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. 38 Već u prvim vekovima osvajanja i naseljavanja primaryćuje se kanaanski uticaj, koji je istovremeno dubok i raznolik. U stvari, od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem, sveti gradovi i svetilišta; prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa; najzad, i sami proroci, koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti, takođe su proizvod kanaanskog uticaja. Pri tome, proroci su zahtevali najčistiji jehovizam. S jednog stanovišta, oni su bili u pravu; ali, jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio naj kreativni je elemente kanaanske religije i kulture, istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali.

Report this page